Двадесет деветог децембра, у Новом Саду.
Овде у „Бухи” ме зову Ленчи и ја то волим.
Вуковац.
Академију уметности у Новом Саду, у класи Бранка Плеше.
Новинарством.
Моји родитељи.
Гледам филмове, сурфујем по нету, шетам с псом, дружим се с драгим људима, идем у биоскоп.
Као дете нисам била публика „Бухе” у Београду с обзиром на то да сам одрастала у Новом Саду, али нисам пропуштала „Бухина” гостовања. Они би најчешће долазили на фестивале и Стеријино позорје, највише се сећам представе „Василиса Прекрасна”.
У „Црвенкапи”, била сам Црвенкапина мама, а ми смо је у шали звали Црвенкева.
Грофица Андрењи, у представи „Убиство у Оријент експресу”.
То је веома, веома тежак избор, али нека буде Андрија Милошевић као Херкул Поаро.
„Оливер Твист”.
Два гостовања памтим. „Оријент експрес” у Бечу, а сви који смо играли „Флорентински шешир” памтимо када смо на јагодинском фестивалу освојили седам награда, враћали се аутобусом и певали…
У представи „Снежна краљица” у једном тренутку замолим дечака Каја, односно наредим му да ме пољуби… и наравно дечак оклева. Кажем: „Зашто се стидиш, јеси ли ти храбар дечак?”, а гласић из публике је рекао: „Ево ја сам храбар, ја ћу да те пољубим.”
То што сам научила да је у овом послу најважније трајање и да се не треба кајати ако си искрен и ако се не одричеш сопствених принципа.
Лена Богдановић
Глумица
Ово је представа потпуно другачија од свих других. Као ансамбл који се превасходно обраћа дечјој публици, глумци Позоришта „Бошко Буха” радо су прихватили изазов који је пред њих поставио редитељ Борис Лијешевић: да се врате у сопствено детињство.
Професор фонетике Хенри Хигинс се клади да ће од цвећарке са улице Елизе Дулитл створити даму из високог друштва, само усавршавајући јој говор и манире.
Раскошни воз „Оријент експрес”, тридесетих година прошлог века, због снежне мећаве застане негде у Србији, а у закључаном купеу бива пронађено тело америчког магната. Чувени детектив Херкул Поаро, кога тумачи Андрија Милошевић, креће у истрагу у којој су сви путници осумњичени.
