Да ли имаш надимак?
Много, неки су Боркић, Боле, Бољутак…
Коју академију си завршила, у чијој класи?
Факултет драмских уметности, класа Владимира Јевтовића.
Узор из стварног живота?
Сви млади људи који се непоколебљиво, страствено и мудро боре за бољу будућност свих нас.
Како проводиш слободно време?
С породицом, у природи. Читам, пишем дневник, гласно слушам музику и ђускам.
Да ли си као дете била публика „Бухе”? Које се представе сећаш?
Била сам више публика „Радовића”, али зато сам доласком у „Буху” све надокнадила за ових 20 година. Набројаћу неке: „Чаробњак из Оза” у режији Јагоша Марковића, „Киша” у режији Даријана Михајловића.
Прва улога у „Бухи”?
Снежана у „Снежани и седам патуљака”.
Омиљена улога у „Бухи”?
Сека Пела у „Змај Јовиним пангалозима” и Снежана.
Улога коју је одиграо твој колега из „Бухе” коју сматраш феноменалном?
Дивим се многим својим колегама, али најсвежије су ми из „Оливера Твиста” улоге Немање Оливерића и Теодоре Ристовски.
Представа с „Бухиног” репертоара коју препоручујеш?
„Твоје и моје”, „Оливер Твист”.
Гостовање с „Бухом” које ћеш памтити?
Једно од првих гостовања када сам дошла у позориште, у Бањалуци с представом „Снежана и седам патуљака”.
Коментар дечје публике који ћеш памтити?
„Склони ми више ове две будале”, у представи „Принцеза и жабац”, где сам играла једну од две зле сестре.
Шта сматраш својим највећим успехом?
То што имам привилегију да радим с младим бићима и за њих, са онима који се тек формирају, и што са сцене и у животу с њима разговарам, маштам и промишљам о свету.