Рођена (кад и где)?
Дванаестог јуна 1967, у Београду.
Какав си била ђак?
Била сам вуковац и у основној школи и у гимназији.
Коју академију си завршила, у чијој класи?
Завршила сам ФДУ у Београду, у класи Владе Јевтовића.
Чиме би се бавила да ниси глумица?
Да нисам глумица, бавила бих се писањем.
Узор из стварног живота?
Узори су ми глумци енглеске глумачке школе.
Како проводиш слободно време?
Слободно време проводим путујући или на мору – волим да пливам.
Да ли си као дете била публика „Бухе”? Које се представе сећаш?
Била сам публика „Бухе” у детињству и сећам се старог „Плавог зеца”, као и „Три чаробна пса”.
Прва улога у „Бухи”?
Василиса у представи „Василиса Прекрасна” Мише Станисављевића у режији Милана Караџића, 1993.
Омиљена улога у „Бухи”?
Омиљена ми је улога Дадиље Немице у представи „Голи краљ” у режији Југа Радивојевића.
Улога коју је одиграо твој колега из „Бухе” коју сматраш феноменалном?
Фантастичне су ми улоге које су одиграли моје колеге Олга Одановић – Баба Полексија („Царев заточник” Мише Станисављевића, режија М. Караџић) и Предраг Панић – Млинар Жил („Мачор у чизмама” Игора Бојовића, режија М. Караџић).
Представа с „Бухиног” репертоара коју препоручујеш?
Препоручујем „Бокешки д-мол” Стевана Копривице у режији М. Караџића на Вечерњој сцени.
Гостовање с „Бухом” које ћеш памтити?
Памтићу гостовање с „Књигом о џунгли” у режији Јагоша Марковића у Загребу 2002. године.
Коментар дечје публике који ћеш памтити?
Свидео ми се коментар клинца на гостовању у Лазаревцу с представом „Мала сирена” (Људмиле Разумовске, режија М. Караџић). Мој улазак Баке сирена на великом раку описао је речима: „Много ми се свидела она баба на кенгуру!”
Шта сматраш својим највећим успехом?
Својим највећим успехом сматрам то што више од 30 година живим од глумачког посла и у њему континуирано уживам, па га и не сматрам послом – пре би се рекло позивом.
Ивана Локнер
ГлумицаОвај глумац тренутно није у ниједној представи.
