Рођена сам у Панчеву, 1985. године.
Тркси ме зову због презимена, и Переца, због Јеце Переце.
Била сам штреберка, вуковац у основној школи, у средњој варирала од 4,3 до 4,9.
Завршила сам Факултет драмских уметности, у класи професорке Гордане Марић, 2008. године.
Можда бих била психотерапеут, певачица која би и ђускала, обична радница у књижари или библиотеци или посластичарници… Можда и астролог, ко зна.
Узор из стварног живота ми је сваки обазрив човек који настоји да буде добар.
Слободно време проводим врло испуњено, настојим да се окружим добрим људима, да доста шетам, гледам филмове, неке едукативне емисије и да читам.
Живела сам у Панчеву, први пут сам била у „Бухи” у седмом разреду основне са панчевачком дружином. Сећам се невероватне представе „Мачак у чизмама”, коју сам гледала у „Бухи” први пут у животу.
Моја прва улога у „Бухи” је „Мала сирена”, где сам играла другу птицу и другу рибу, односно другу сестру Мале сирене.
Много волим улогу Хелен Хабард у „Убиству у Оријент експресу” и волим како у представи „Твоје и моје” помажемо једни другима у различитим причама… Волим све.
Могу да препоручим оне у којима учествујем, а од ових у којима не учествујем, „39 степеника”, „Госпођу министарку”…
Памтићу свако гостовање у Котору и Бањалуци. На сваком гостовању се проведем антологијски, зато што се померимо из места и сагледамо се из различитих углова.
Памтим када је после представе „Снежна краљица” један дечак ишао у круг и говорио ми: „Много си лепа, много си лепа!” И једна девојчица ми је после неке друге представе рекла: „Што си се тако ознојила?”
Највећи успех је што настојим да будем обазрива и добра, да се никада не испрљам… Сигурна сам да ћу се држати тога до краја живота.
Јелена Тркуља
Глумица
Ерленд Лу, чувени норвешки савремени писац, и један од омиљених писаца домаће читалачке публике, написао је и серијал књига за децу чији је глави јунак возач виљушкара Курт.
На ободу Звездарске шуме, недалеко од центра града, постоји један замак. У њему живи једна радознала принцеза, која овог пролећа пуни осамнаест година. Зове се Нера и за њу кажу да „увек нешто лудо смера”. Али лукав план има и њен тата… Баш у незгодан час, у Звездарској шуми појавиће се урезан знак: слово З ћирилицом!
Када њена тетка Дета постане сувише заузета да брине о њој, девојчица-сироче Хајди долази из града код свог „деде чудака” на село, у алпске планине, и доживљава чудесан контакт с природом. Други ликови, већ дуго огрезли у својим свакодневним животима, проблемима и предрасудама, доживљавају чудесне сусрете и тренутке са овом девојчицом отвореног срца.
Ово је представа потпуно другачија од свих других. Као ансамбл који се превасходно обраћа дечјој публици, глумци Позоришта „Бошко Буха” радо су прихватили изазов који је пред њих поставио редитељ Борис Лијешевић: да се врате у сопствено детињство.
Раскошни воз „Оријент експрес”, тридесетих година прошлог века, због снежне мећаве застане негде у Србији, а у закључаном купеу бива пронађено тело америчког магната. Чувени детектив Херкул Поаро, кога тумачи Андрија Милошевић, креће у истрагу у којој су сви путници осумњичени.
Наша сцена је место где деца први пут доживе бајке уживо, тинејџери открију моћ глуме, а одрасли се подсете зашто уметност покреће свет.
