Рођена (кад и где)?
Шестог фебруара 1983. у Београду.
Какав си била ђак?
Основна вуковац, средња одличан, врлодобар, како кад.
Коју академију си завршила, у чијој класи?
ФДУ, класа Гордане Гоце Марић.
Чиме би се бавила да ниси глумица?
Вероватно неком организацијом или бих била водитељ емисије о култури или професор српског језика.
Да ли си као дете била публика „Бухе”? Које се представе сећаш?
Морам признати да нисам. Почела сам редовно да идем у позориште тек када сам помислила да је глума посао којим бих волела да се бавим, а то је већ била средња школа.
Прва улога у „Бухи”?
Најада, једна од сирена и једна од птица у „Малој сирени”.
Омиљена улога у „Бухи”?
Марија Шпаровић, „Бокешки д-мол” на Вечерњој сцени. На Сцени за децу, Грдана и Беки Тачер.
Улога коју је одиграо твој колега из „Бухе” коју сматраш феноменалном?
Немања Оливерић у улози Анке у „Госпођи министарки”.
Представа с „Бухиног” репертоара коју препоручујеш?
„Оливер Твист”, „Тајни дневник Адријана Мола”, „Хајди” и „Госпођа министарка”.
Гостовање с „Бухом” које ћеш памтити?
Тиват када сам усред ноћи завршила у болници и сазнала да имам „стијену” у жучи.
Коментар дечје публике који ћеш памтити?
Играли смо „Снежану и седам патуљака”, сцена када патуљци опкољавају Грдану да је се реше а Немањина сестричина Софија, која је у том тренутку била мала, виче из свег гласа: „Не дирајте ми тетку, она је доообра!!”
Шта сматраш својим највећим успехом?
Највећи успех ми је што сам мајка Угљеши и Ђурђи Оливерић и што ме моја деца воле.
