ТРИ МУСКЕТАРА

Част, пријатељство, херојство

„Сви за једног, један за све”, девиза је неустрашивих јунака Д’Артањана, Атоса, Портоса и Арамиса, која најбоље описује ову представу о пријатељству, части и херојству. 

Пустоловни роман Александра Диме Оца „Три мускетара” ни после скоро два века не престаје да буде литерарно штиво у ком се негује смисао за авантуру, и потреба за њом, за свако доба и за сваки узраст. Сценску адаптацију овог дела је 2006. године написао амерички писац Кен Лудвиг, а први пут је с великим успехом изведена у позоришту Bristol Old Vic. Аутор је оригинални заплет, од готово седамсто страница, драматуршки вешто претворио у позоришни комад. Задржао је све кључне наративне линије романа и у фрагментарној форми их обогатио савременим смислом за хумор, у брзини која је блиска слепстик комедији.

Лудвигови мускетари нису само борци са срцем на правом месту. И нису сами. У тај мушкоцентрични свет уплетен је и лик Д’Артањанове сестре Сабине. Та драматуршка интервенција не само да ојачава већ постојеће женске ликове (шпијунка Миледи, нежна Констанца, краљица Ана), она обогаћује комад новим ситуацијама, приближава их времену у ком живимо и употпуњује галерију ликова који су већи од живота. 

„Три мускетара” у разиграном виђењу Кена Лудвига суштински нуде оптимистичну визију света, а безрезервна вера у победу правде нуди наду у то да будућност, упркос свима и свему, ипак може да буде ако не светла, онда бар племенитија.