Рођен сам у Београду, 14. септембра 1983. године.
Имам много надимака, али нека буде из детињства – Вића.
У основној школи сам био одличан ђак, после у гимназији врлодобар, добар.
Завршио сам Факултет драмских уметности, у Београду, у класи професора Владимира Јевтовића.
Увек сам маштао да будем спортиста, добро су ми ишли спортови, бавио сам се разним спортовима. Али из ове перспективе често волим да кажем да бих, можда, завршио Шумарски факултет и бавио се нечим везаним за шуме.
Имам више узора, зависи из које сфере. Али узор из стварног живота, на пример, нека буде Свети Сава.
Слободно време проводим углавном одмарајући, слушајући музику, ђускајући. Често цртајући графите, понекад и у студију правећи нову музику, песме.
Наравно да јесам. Сећам се посебно „Злог патуљка”, са Зоцом, нашом дивном колегиницом. Сећам се баш ње и магије око те представе и Позоришта „Бошко Буха”.
Принц, „Снежана и седам патуљака”.
Тешко је питање, можда Аладин у једном тренутку. Прва улога ми је такође једна од омиљених, али на Дечјој сцени је то Аладин, а на Вечерњој сцени можда „Својта”, где сам играо Гонџиног ћалета.
Раша Вујовић у „Пинокију”.
Препоручујем све представе у којима играм. Шалим се, али стварно препоручујем све „Бухине” представе, посебно „39 степеника” јер сматрам да се у току ње дешава права позоришна магија. И представу за децу „Три мускетара”.
Сва гостовања која смо имали у Црној Гори, у Тивту и Котору, с представама за децу. То су стварно гостовања која ћу памтити.
Браво, Милутинац!
Највећим успехом генерално сматрам што сам запослен као глумац у „Бухи”. Највећим успехом, поред ових позоришних, сматрам и то што смо успели да се изборимо да нас не склоне с Трга републике, већ се зграда тренутно реновира. Изгурали смо то што је Манда започео и за шта је дао свој живот. Напокон ћемо се вратити у нашу кућу.
Погледај видео
Виктор Савић
Глумац
Сиже овог комада је врло једноставан: провалник улази у стан имућног човека, а у послу га омета телефон који константно звони. Немајући куд, он се јавља, а с друге стране је нико други до – његова жена.
Радња прати Ричарда Ханeја, обичног човека који се случајно упетља у заверу међународних шпијуна. Након што буде сведок убиства мистериозне жене у свом стану, он постаје главни осумњичени и бежи кроз Шкотску покушавајући да раскринка групу страних шпијуна који желе да се домогну важне државне тајне. Успут доживљава низ авантура, укључујући комичне сусрете, замене идентитета, па чак и романсу.
Раскошни воз „Оријент експрес”, тридесетих година прошлог века, због снежне мећаве застане негде у Србији, а у закључаном купеу бива пронађено тело америчког магната. Чувени детектив Херкул Поаро, кога тумачи Андрија Милошевић, креће у истрагу у којој су сви путници осумњичени.
„Сви за једног, један за све”, девиза је неустрашивих јунака Д’Артањана, Атоса, Портоса и Арамиса, која најбоље описује ову представу о пријатељству, части и херојству.
„Мачор у чизмама” је чувена бајка о бистром и предузимљивом мачору који помоћу спретности, мудрости и, наравно, чизама помаже стидљивом Тодору, најмлађем сину млинара, да освоји руку принцезе Анастазије. Ово је прича о пријатељству, оданости и преузимању иницијативе.
