Једанаестог августа 1962, у Прокупљу.
Сашка, Сале.
Одличан.
ФДУ, класа проф. Огњенке Милићевић.
Новинар или педагог.
Добар човек је увек узор.
Дружим се с пријатељима, унуком, уживам у малим стварима.
Да, сећам се представе „Бошко Буха”.
Принцеза Кафина.
Тетка у „Тому Сојеру”.
Горан Јевтић, „Госпођа министарка”.
Увек памтим Котор.
Што сам нормална особа, поштујем различитости и не волим неваспитање.
Погледај видео
Александра Симић
Глумица
Сиромашни улични лопов из Багдада Аладин у једној старој лампи проналази Духа, који му постаје учитељ и савезник у намери да освоји срце принцезе. Али није све до моћи магије и чудесних сила…
Сви знамо причу о лепој и доброј девојци која не одустаје од праве љубави, чак и када је спречавају зла маћеха и две размажене полусестре. Очигледно да постоји нека магија у овој причи. А како и не би постојала кад су ту и Добра вила, и бундева која постаје кочија, и… Оставимо, ипак, и неколико изненађења.
Ово је представа потпуно другачија од свих других. Као ансамбл који се превасходно обраћа дечјој публици, глумци Позоришта „Бошко Буха” радо су прихватили изазов који је пред њих поставио редитељ Борис Лијешевић: да се врате у сопствено детињство.
После тешког живота у сиротишту, Оливер Твист бежи у Лондон где упознаје уличну децу, али и Фејгина, вођу групе дечјих џепароша… Нижу се комичне, али и мелодрамске и трагичне ситуације и догађаји који буде емпатију и сазнање да права снага лежи у солидарности и детињој неискварености.
