Рођена (кад и где)?
Године 1986, у Београду.
Да ли имаш надимак?
Имам, али нећу да вам кажем.
Какав си била ђак?
Одличан.
Коју академију си завршила, у чијој класи?
Факултет драмских уметности у Београду, у класи Биљане Машић.
Чиме би се бавила да ниси глумица?
Била бих археолог.
Узор из стварног живота?
Моја мама.
Како проводиш слободно време?
Имам толико идеја, не знам шта ћу пре. Углавном пишем, компонујем, свирам клавир, тренирам…
Да ли си као дете била публика „Бухе”? Које се представе сећаш?
Апсолутно! Одрасла сам у шминкерници, нисам ишла у вртић, моја мама је овде радила 30 година. Прва представа у коју сам се заљубила је „Снежна краљица”. Због ње сам уписала академију, желела сам целог живота да одиграм Герду, али нисам.
Прва улога у „Бухи”?
У „Малој сирени”, играла сам птицу.
Омиљена улога у „Бухи”?
Омиљени су ми Вилењак из „Немуштог језика” и Аждаја из „Чардака ни на небу ни на земљи”.
Улога коју је одиграо твој колега из „Бухе” коју сматраш феноменалном?
Све су моје колеге феноменалне и много их волим, али прва ми пада на памет Јелена Тркуља у „Убиству у Оријент експресу”.
Представа с „Бухиног” репертоара коју препоручујеш?
„Оливер Твист”.
Гостовање с „Бухом” које ћеш памтити?
„Питам се, питам, колико сам битан” у Котору.
Коментар дечје публике који ћеш памтити?
Док смо играли „Пепељугу”, викали су ми да сам ругоба.
Шта сматраш својим највећим успехом?
Што нисам престала да будем дете.
Теодора Ристовски говори о времену у Бухи
Погледај видео